Spor između dvojice prijatelja nastao je zbog Bitcoin-a i Golem-a.
Prva sudska presuda zbog kriptovaluta u Srbiji doneta je u Višem sudu u Subotici. U ovoj parnici, tužilac je tražio da sud obaveže tuženog da mu isplati dinarsku protivvrednost kriptovaluta, navodeći da je tuženom 2017. godine dao 20.700 evra i zamolio ga da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema, što ovaj nije uradio.
Prva sudska presuda zbog kriptovaluta – Šta se dogodilo?
Kako piše Politika, posle godinu dana postupka, Viši sud u Subotici je doneo presudu kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca – da mu tuženi isplati protivvrednost deset Bitcoin-a, ali ne i 15.785 Golem-a. tuženi je tako obavezan da tužiocu isplati 49.036.865,30 dinara, kolika je bila vrednost deset Bitcoin-a u decembru 2021. godine, odnosno u vreme kada je tužba podneta.
Osim što je predmet spora trgovina kriptovalutama, slučaj je zanimljiv i i zbog činjenice da je tužba podneta četiri godine posle navodno nanete štete, odnosno u vreme kada je vrednost Bitcoin-a i Golem-a bila najveća i kada je ona sa 20.700 evra „narasla” na gotovo 420.000 evra.
Sporni događaji u presudi
Pitanje koje se nakon donošenja ovakve presude postavlja je – da li je u ovom slučaju najvažniji kripto?
Za fabulu celog slučaja može se reći da između podnosilaca tužbe i tuženog predmet spora mogla biti bilo koja stvar za koju su se odlučili da razmenjuju. Kao što podnosilac tužbe tvrdi da je za određeni iznos novca trebao dobiti određenu količinu Bitcoin-a i Golema (kriptovaluta), tako je isto mogao da tvrdi za bilo koju drugu robu da su se dogovorili, izvesno u ovom slučaju usmenim putem, pa da se spor takođe svede na – „rekla, kazala“.
Bilo kako bilo, zaključujemo da je ovaj slučaj interesantan samo iz razloga što su predmet spora bile kriptovalute, za koje se u našoj zemlji malo govori u pozitivnom svetlu svih njihovih osobina, mediji se prosto trude da isprate sve negativno ili sporno vezano za temu digitalne imovine.
Srbija kao zemlja spada u pionire na evropskom tlu država koja je donela Zakon o digitalnoj imovini, upravo zbog toga domaći mediji trebalo bi da više budu okrenuti pozitivnom sagledavanju teme digitalne imovine.
Zakon o digitalnoj imovini 2021. godine
Podsetimo, Narodna skupština Srbije je usvojila Zakon o digitalnoj imovini 2021. godine i time se Srbija svrstala u krug retkih država koje su posebnim zakonom regulisale oblast digitalne imovine.
Ovim je pokazano da je Srbija veoma zanimljivo tržište kriptovaluta i u bližoj i daljoj budućnosti. Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti, dve su ustanove koje regulišu rad kripto menjačnica u Srbiji.
Dozvole za rad dobile su samo dve kripto menjačnice u Srbiji, jedna od njih je Crypto12, sa sedištem u bloku West65. U ovoj kripto menjačnici trgovanje mogu obaviti i fizička, ali i pravna lica sa širokom lepezom usluga koje se nude.
Izvor: Politika
Kako izbeći ovakav scenario danas?
Postoji više načina na koji se mogu kupiti kriptovalute, npr. ukoliko imate prijatelja koji želi da ih razmeni možete da izvršite razmenu sa njim – što je legalno, ali retko.
U svakom drugom slučaju je najsigurnije da se obratite ovlašćenoj kripto menjačnici, koja je regulisana i koju kontrolišu Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti – poput kriptomenjačnice Crypto12.
Detaljnije informacije o uslugama licencirane kripto menjačnice www.crypto12.com možete dobiti i putem telefona na +381 11 2121212.