Posle jednoglasno usvojene Odluke o obrazovanju saveta – Savet za digitalnu imovinu na VII sednici Parlamenta privrednika PKS–Privredne komore Beograda, održana je i konstitutivna sednica Saveta, na kojoj su izabrani predsednik, zamenik predsednika i članovi Saveta.
Članovi Saveta jednoglasno su izabrali za predsednika Saveta prof. dr Dejana Erića, redovni profesor - Beogradska bankarska akademija, a za zamenika Alekseja Misailovića, generalnog direktora "Eko digital". Članovi Saveta, predsednik i zamenik predsednika izabrani su na period od 4 godine, koliko traje mandat. U svom sastavu Savet je okupio 18 odličnih poznavaoca oblasti digitalne imovine, predstavnike privrede, akademske zajednice i nadležnih instutucija, kako bi se na najbolji mogući način radilo na unapređenju tržišta digitalne imovine u Srbiji, i to: Privredna komora Srbije, Privredna komora Beograda, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, Beogradska berza, Udruženje banaka Srbije, Beogradska bankarska akademija, Pravni fakultet univerziteta u Beogradu, Institut ekonomskih nauka, Inicijativa digitalna imovina, Bloxico, Eko digital, ECD, Incentive coin, Fin spot, Crypto 12, De center.
Imajući u vidu da je od početka primene Zakona o digitalnoj imovini prošlo dve godine i da je u tom intervalu došlo do velikih dešavanja na globalnom planu kao što su pandemija, ratno stanje, energetska kriza, inflacija i drugo, kao i da su u međuvremenu zabeležene značajne promene na tržištu digitalne imovine, privreda je nametnula potrebu nadležnim instutucijama da se brže radi na unapređenju regulatornog okvira ditigalne imovine sa ciljem povećanja konkurentnosti srpske privrede.
U skladu sa tim, na VII sednici Parlamenta PKS – Privredne komore Beograda održane 4. decembra 2023. godine, jednoglasno je usvojena Odluka o obrazovanju Saveta za digitalnu imovinu. Konstitutivna sednica Saveta za digitalnu imovinu održana je odmah nakon toga u PKS – Privrednoj komori Beograda 14. decembra 2023. godine.
Savet za digitalnu imovinu kao stručno telo koncipiran je po uzoru na najnaprednije jurisdikcije poput Švajcarske i UAE gde već postoje takva tela, koja su sastavljena od ekonomskih, pravnih i tehnoloških eksperata kao i predstavnika naučne i akademske zajednice, odnosno odličnih poznavaoca oblasti digitalne imovine.
Članovi novoformiranog Saveta istakli su svesnost da je oblast digitalne imovine u našoj zemlji specifična, da je na sudaru starog i novog, tradicionalnog i inovativnog, ali da Srbija poseduje resurse i tehnološki potencijal. U okviru diskusije je rečeno da je digitalizacija jedan od osnovnih pravaca Srbije i jedan od pojmova o kojima se u Srbiji intenzivno razgovara u javnom sektoru, od kulture i obrazovanja, do finansijskog sektora, poljoprivrede, trgovine i drugih privrednih sektora. Takođe, EU kroz brojne projekte obezbeđuje sredstva za ovu namenu. Na osnovu iznetog i činjenice da postoji potreba zainteresovanih subjekata, smatramo da je formiranje Saveta za digitalnu imovinu strateški važno za grad Beograd, rečeno je na konstitutivnoj sednici.
Savet za digitalnu imovinu – Srbija
Repulika Srbija je jedna od retkih jurisdikcija koja je zakonom uredila ovu oblast, što i dalje predstavlja njenu kompetitivnu prednost koju treba iskoristiti u razvoju domaće privrede, finansijskog tržišta i privlačenja stranih investitora u segment digitalne ekonomije i tehnologije.
Od strane članova Savet za digitalnu imovinu PKS – PK Beograda konstatovano je da treba nastaviti u pravcu aktivnosti na razvoju tržišta digitalne imovine, kao i da se navedeni problemi mogu rešiti organizovanom zajedničkom komunikacijom između regulatora i tržišnih aktera, odnosno privrednih subjekata, javnog sektora i akademske zajednice. Konstatovano je da je najveća vrednost Saveta njegova multidisciplinarnost i da će Savet imati tri pravca delovanja: edukacija, razvoj i promocija.
S tim u skladu, dat je predlog da se članovi Saveta podele na timove, koji će u narednom periodu raditi na edukaciji i informisanju šire društvene i poslovne zajednice o digitalnoj imovini kod nas i zemljama u regionu, zatim jedan tim koji će se baviti problemima u praksi sa kojima se suočavaju kompanije u svom poslovanju usled nedostatka odgovarajućeg pravnog okvira a koji treba unaprediti, tim za formiranje predloga za Strategiju o digitalnoj imovini po ugledu na Strategiju o digitalnoj imovini zemalja EU i promovisanje digitalne imovine kao teme broj 1. u našoj zemlji putem društvenih mreža, web sajta komorskog sistema Srbije, štampanih i elekstronskih medija i organizacije velikog broja različitih konferencija, panel diskusija, seminara i radionica.
Rešenja koja se budu primenila u Beogradu mogu se koristiti kao primer dobre prakse i u drugim regionima Srbije, istaknuto je na sednici.
U maju ove godine, u okviru aktivnosti za unapređenje poslovanja privrednih subjekata, PKS – Privredna komora Beograda je u saradnji sa Narodnom bankom Srbije, Komisijom za hartije od vrednosti Republike Srbije i Inicijativom „Digitalna imovina“ organizovala radni sastanak na temu „Tržište digitalne imovine u Srbiji – mogućnosti i predlozi za unapređenje“.
Sastanak je organizovan na inicijativu privrednika Beograda, državne uprave i lokalne samouprave, naučnih i obrazovnih institucija i regulisanih entiteta odnosno privrednih društava koja posluju u domenu tržišta ditigalne imovine. Sastanku su prisustvovali i predstavnici šire javnosti, čije su poslovne aktivnosti direktno ili indirektno vezane za tržište dititalne imovine, a koji shvataju značaj unapređenja u ovoj oblasti. Preko 120 kompanija iz privatnog sektora aktivno je učestvovalo u diskusiji, postavljajući pitanja predstavnicima nadležnih institucija, dajući predloge za unapređenje oblasti digitalne imovine u Srbiji i iznoseći primere dobre i loše prakse sa kojima se suočavaju u poslovanju.
Upravo na tom sastanku, jedan od predloga za unapređenje oblasti digitalne imovine u Srbiji bio je formiranje Saveta za digitalnu imovinu pri PKS-Privrednoj komori Beograda, koji bi bio spona između privrede, akademske zajednice i nadležnih instutucija kako bi se na najbolji mogući način radilo na unpređenju tržišta. U delu primera iz prakse svoja iskustva podelili su regulisani entiteti odnosno privredna društva koja posluju u domenu tržišta ditigalne imovine. Tokom izlaganja složili su se da treba raditi na unapređenju ambijenta u smislu regulatornog okvira, kao i samog tržišta digitalne imovine.